ZAŠTO PONOVO GORE NAŠE ORANICE? Prema zemlji se treba ophoditi sa poštovanjem ZAŠTO PONOVO GORE NAŠE ORANICE? Prema zemlji se treba ophoditi sa poštovanjem
Projekat podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Pravilna obrada zemljišta je veoma važna jer upravo uz... ZAŠTO PONOVO GORE NAŠE ORANICE? Prema zemlji se treba ophoditi sa poštovanjem

Projekat podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Pravilna obrada zemljišta je veoma važna jer upravo uz njenu pomoć održava se i poboljšava struktura zemljišta, kao i njegova mikrobiološka svojstva. Zimsko oranje je jedna od obaveznih agrotehničkih mera, posebno na području Srema, gde je oranje trenutno u punom jeku. Mišljenja zemljoradnika su uglavnom slična kada se konstatuje da je lakše uzorati zapaljene žetvene ostatke, međutim kada se govori o tome šta je kvalitetnija obrada nailazimo na različite stavove.

Dejan Ristivojević, mladi poljoprivrednik iz Grabovaca, ne krije da je nekada duboko verovao da je bolje spaliti ostatke biljaka, zaorati ih i lako krenuti novu sezonu na njivi. Međutim, kako je istakao apsolvent ratarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, mišljenje mu se promenilo tokom studiranja, kada je naučio da će zemljište biti zahvalno ukoliko se neguje baš onako kako treba, a svoju zahvalnost iskazati boljim prinosom.

„Trudim se da se prema zemlji ophodim sa nekom dozom poštovanja i verujem da se ne treba iživljavati i uništavati nešto što nam je priroda poklonila. Vodim se činjenicom da ja od te zemlje živim i planiram da tako bude i u budućnosti, pa upravo zbog toga svoje njive obrađujem najbolje što mogu i svakako da ne želim da ih uništavam paljenjem“ – kaže Ristivojević.

Ristivojevići obrađuju blizu 200 jutara zemlje i trenutno je u toku oranje koje se ove godine radi znatno kasnije u odnosu na prethodnu, a sve zbog ovogodišnjih vremenskih uslova.

Istina je kako kaže Dejan, da je teže orati površinu na kojoj ima dosta žetvenih ostataka, ali uprkos tome, već godinama u njegovom godišnjem planu rada nema stavke „paljenje“.

„Paljenjem ostataka biljke uništavaju se mikroorganizmi povoljni za zemljište, narušava se prirodna ravnoteža i to svakako pospešuje razvoj bolesti, dok se zaoravanjem žetvenih ostataka poboljšava nekoliko stavki, među kojima je i vodni režim zemljišta. To znači da se na taj način sprečava nepotrebno isparavanje vlage, a ne smemo zaboraviti ni to da se zaoravanjem u zemlju unose ostaci biljaka, koji su jedna vrsta đubrenja, slabijeg naravno, ali ipak đubrenja – i to prirodnog, a time se novim biljkama obezbeđuje više hrane“ – navodi ovaj mladi poljoprivrednik.

Zimskim oranjem stvara se mogućnost akumuliranja vlage u zemljištu, jer se tako presecaju kapilari zemlje, pa voda od padavina odlazi u podemne slojeve. Posledice eventualne suše mogu biti znatno ublažene ukoliko u zemljištu ima te akumulirane vlage, a ona je veća ukoliko se u zemljište zaoravanjem unese stajnjak ili žetveni ostaci.

Mladi Ristivojević je objasnio da je najbolje ostatke zaorati odmah nakon žetve, ali da je to vrlo često teško izvodivo, pa se radi nešto kasnije. Ali kako kaže, bolje je ikad’ nego nikad’.

Dejan smatra da je paljenje, koje mnogi paori smatraju najjeftinijim rešenjem, zapravo najgore rešenje, jer je za zemljište najbolje da sve što ostane od poljoprivrednih prinosa, tu u zemljištu i ostane, kako bi ono izrodilo nove i još bolje prinose.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar