Rumljani u Rusiji Rumljani u Rusiji
U periodu od 13.11. do 21.11.2018.g. u okviru interkulturalnog programa razmeneučenika „Razred na razred“, SSŠ „Branko Radičević“ iz Rume, pod inicijativom Klubatolerancije u okviru... Rumljani u Rusiji

U periodu od 13.11. do 21.11.2018.g. u okviru interkulturalnog programa razmeneučenika „Razred na razred“, SSŠ „Branko Radičević“ iz Rume, pod inicijativom Klubatolerancije u okviru škole, bila je domaćin grupi od 11 gimnazijalaca i dveprofesorke iz Rusije, grad Slobodski. Novostvoreno prijateljstvo i želja da se ononastavi rezultirali su uzvratnom posetom. U periodu od 14. do 25. aprila 8 učenika „Brankove“ škole iz Rume: Nikola Marin, Dejan Serbedžija, Kristina Katić, MarijaAndrić, Mirjana Korov, Milica Jocković, Stefani Cikota i Zorana Radović, u pratnjiprofesorica – Nade Pavlović i Ivane Makević Čojčić, boravili su u Rusiji, grad Slobodski.

Naša „Ruska bajka“ počela je 14. aprila u ranim jutarnjim časovima kada smosleteli u Moskvu i odmah, iako proleće, osetili čari ruske zime. Uprkos vetru i kišiželeli smo da vidimo što više znamenitosti. Obišlo smo: Hram Hrista Spasitelja,Boljšoj teatar, Kremlj, Crveni trg… Osećali smo se kao junaci nekog čuvenog ruskogklasika. Čak je i sneg počeo da veje u pravo vreme – baš kada smo stigli ispredgrandioznog Hrama Vasilija Blaženog. Crveni trg i bele pahulje, idealna kombinacija!Moskva nas je ostavila bez daha!

Umorni, ali puni utisaka, smestili smo se u voz za naše glavno odredište – gradSlobodski. Transsibirska železnica je priča za sebe. Put dug 14 sati. Dovoljno vremenada odmorimo od napornog prvog dana, ali i da kroz prozor vagona upijamo divnepredele ruskog prostranstva dok pijuckamo tradicionalne ruske čajeve. Kad smo izašli iz voza, na stanici su nas dočekali svi naši ruski prijatelji, saruskom i srpskom zastavom, šajkačom i poklonima dobrodošlice. Naši domaćini bilisu jednako ushićeni kao i mi. Prvi dan iskoristili smo za obilazak grada, druženje ismeštanje kod porodica naših domaćina. Narednog dana, dobrodošlicu nam jepoželela i gradonačelnica i lokalni mediji. Tom prilikom uvideli smo koliki značajruski domaćini pridaju našoj poseti. U okviru naše prezentacije, koju smo marljivopripremali još u Srbiji, predstavili smo našu zemlju, grad, školu i Klub tolerancije.Na kraju našeg predstavljanja zaigrali smo tradicionalno srpsko kolo. Već nakon prvihtaktova, na podijumu su nam se pridružili i ruski đaci i profesori, kao i učenici iz Austrije, Gvatemale i Paname koji su takođe u Slobodski došli preko programa razmeneučenika.

Glavni razlog našeg dolaska u ovaj ruski grad bio je da vidimo kakofunkcioniše njihovo školstvo i obrazovni sistem. Veći deo svakog dana provodili smo u školi na časovima. Govorili smo o ruskoj i srpskoj književnosti, zajedničkimistorijskim događajima, porodičnim odnosima, upoređivali pravne sisteme dve zemlje.Zajedno smo istraživali kosmos i biljni i životinjski svet na časovim biologije, alisu nas na času narodne odbrane učili i kako se sklapa kalašnjikov. Svakodnevno prisustvujući nastavi uvideli smo brojne sličnosti, ali i razlike naših školskihsistema. Ono što se našim učenicima odmah dopalo jeste što Rusi na svakih šestnedelja škole imaju nedelju dana raspusta, a i letnji raspust im počinje već početkomjuna. Međutim, kada su čuli da je tamo svaka subota nastavna, nisu se više žalili nasvoje školske dane. Takođe, ni strožiji kodeks oblačenja i generalno duži boravak uškoli tokom dana (imaju i po 8 časova), nisu stvari koje bi naši učenici voleli dapreuzmu od svojih domaćina. Ali, disciplina koja vlada na časovima i sistemocenjivanja jeste nešto što se nama profesorima veoma svidelo. Vreme posle časovaprovodili smo u zajedničkim radionicama gde smo ovladali dekupaž tehnikom ipravili broševe od kože i krzna. Obilazili smo muzeje i odlazili na izlete uprirodu. Jedan dana proveli smo u Kirovu – univerzitetskom gradu četrdesetak kilometara od Slobodskog.

Kako je svaki učenik bio smešten u po jednoj ruskojporodici, sa sigurnošću mogu reći da smo upoznali rusku tradiciju, kulturu i običajena pravi način. Prijateljstvo koje smo započeli u novembru kada su Rusi bili kod nas,sada smo produbili i obogatili. Deset dana je proletelo. Opet voz i transsibirska železnica. Ali ovoga putanema nestrpljenja i želje da što pre krenemo. Samo dugi zagrljaji, tužni pogledi imnogo suza. I obećanja… Naša „Ruska bajka“ bila je prelepa i imala je najlepši mogućisrećan kraj, ali utisci koji i dalje ne jenjavaju mi govore da će ovo ipak biti trilogija

Profesorica Nada Pavlović

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar