ROMI VOJVOĐANI: MUDARIPE E RROMENGO ANDOANGLUNO THEMESKO MARIPE – E RROMA NAJ BISTARRDE VI KAJ SI MAJDUR PE MANUŠIKANI MARGINA ROMI VOJVOĐANI: MUDARIPE E RROMENGO ANDOANGLUNO THEMESKO MARIPE – E RROMA NAJ BISTARRDE VI KAJ SI MAJDUR PE MANUŠIKANI MARGINA
Sikavipe e autorošći dr Dragoljubošći Ackovićešći ćerrdini si katar nekobor dešutne originalne pilte, save si ćerrdine ande vrjama 1914-1918. brš thaj angluno drom sikadon... ROMI VOJVOĐANI: MUDARIPE E RROMENGO ANDOANGLUNO THEMESKO MARIPE – E RROMA NAJ BISTARRDE VI KAJ SI MAJDUR PE MANUŠIKANI MARGINA
Sikavipe e autorošći dr Dragoljubošći Ackovićešći ćerrdini si katar nekobor dešutne originalne pilte, save si ćerrdine ande vrjama 1914-1918. brš thaj angluno drom sikadon ketne. Kava sikavipe “Mudaripe e Rromengo ando Angluno themesko maripe” ando Muzejo Vojvodinako putarrda o šerutno Pokrajinaće gavermentosko a ande primovara thaj milaj planirime si sikavipe kale piltengo ande nekobor foruja avri, ande aver phuvja.
O sikavipe astarel majbut katar 150 originalni artefaktuja, save po anglno drom sikadon ketane pe jekh than. Ando pučhipe si e dopisnice, jal pilte e Rromengo andar averčhande kotora e themesko ande vrjama katar 1914. džike 1918. brš, save ćerrdine e soldatuja, numaj vi nekobor civiluja.
Kala artefaktuja sikaven o trajo thaj mudaripe e Rromengo ando Baro mudaripe thaj but importantno si fundo primarne bućako palo rodipe ande istorija, kultura thaj malavipe kale themesko ande godoja vrjama.
Kava sikavipe si dićhipe kaj si e foto-arhive but importantne thana palo rodipe e kulturako thaj istorijako e Rromengo thaj kaj so majbut trubun te aven line.
“Than e Srbijako thaj laće themesko ando Anguno themesko maripe si baro. Isto gajda sas vi lako hasaripe e manušengo. Importantno than ande godova than ande hasarrdo them sas vi e Rromen. Pire phuvjako, uvek pe čači thaj orrtali rig, uvek paša pešće pašutne bešutne thaj pešće phrala, vi e Rroma poćinde but pale demokratija thaj sumnaripe savo anda amenđe godova maripe katar savesko. Vo lundžarrda kaj si e Rroma biphaglino thaj but importantno kotor dasikane themesko si vasno sikadol sajekh đes, thaj ande sa e kotora themešće trajosko, thaj kaj gajda avela vi majdur. Sar mothoda o autori e sikavimasko, dr Dragoljubo Acković “Mudaripe e Rromengo ando Angluno themesko maripe” savi si organizujime pale šelbršutni katar o agoripe e Bare marimasko, angluno si thaj jekhutno kasavo sikavipe ande Srbija, a šaj te avel kaj si vi ando them. O sikavimasko katalogo si ramome pe dasikani, rromani thaj anglikani čhib, a sar mothol o aitori sikavimosko si realno šajipe te ande vrjama savi avel te o inćaripe e sikavimasko avel buhljarrdo. O kustosi postavkako ando Themesko muzejo Zrenjanin si e Vladislava Ignjatov, istoričari. Šel brš bare marimasko inčarrdol ande sasto tham thaj vi amende, no alavarrdon sa e thema, vi kola save mudarenas, a kola sas mudarrde, dav svato pale Rrome but majcrra alavarrdon”, mothoda o Dragoljubo Acković, autori e sikavimasko.
Sajekh pilta sikavel amenđe bari manušikani drama thaj tragedija rromane themesko specijalno ando Baro maripe.
“Pe korkorro sikavipe si majcrra ramome de pilte. Varekaj dešutne pilte si ćidine but lungo trujal biš brš. Gajda kaj ađes siamen kolekcija katar nesave 150 pilte”, mothol o Dragoljubo Acković, autori e sikavimasko.
Palo genocido opral e Rroma crra džanelpe. Si crda arakhade lila, istorikane funduja, pilte.
“Arhivako fundo pale Rroma, pale rromani istorija si cinorri, na samo pe teritorija e Srbijaći, no ande sasti Evropa. Pal jekh rig si baro hendikepo pale amende save rodas, a pal aver rig o faktosi kaj naj institucije save po ćeren po rodipe rromane istorijako jal promocijako thaj araćhipe rromane kulturako”, mothol o Dejano
Ristić, istoričari.
Majbaro mudaripe e Rromengo pe teritorija e Srbijaći sas ando Dujto themesko maripe, oktobrosko 1941. bršesko kana enjamconenđe okupacijaće zorja, nakhade masovne pogromuja opral e civiluja ando Kraljevo thaj Kragujevco.
Slađana Teodorović 
* Projekat „Romi Vojvođani“ sufinansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar