Ukoliko se uzme u obzir da je Nemačka zemlja koja ima visok životni standard i povoljnu migrantsku politiku, sasvim je razumljivo zašto ekonomski i ratni migranti upravo u ovoj zemlji traže azil. Nemačka je jedna od najvećih ekonomskih sila u Evropi, ali da bi se održao ekonomski standard neophodno je da zemlja ima dovoljno radno sposobnog stanovništva. U Nemačkoj je zabeležen zabrinjavajući demografski pad, odnosno, nizak prirodni priraštaj koji izaziva potrebu za naseljavanjem Nemačke spolja. Upravo na ovim temeljima zasnovana je politika „otvorenih vrata“ ka Nemačkoj. Angela Merkel je 2014. godine uputila poziv lokalnom stanovništvu da prihvati migrante, što ratom i siromaštvom izmučen narod shvata kao poziv ka Obećanoj zemlji.
Nemačka je migrantima otvoreno ponudila smeštaj, mogućnost zaposlenja, mogućnost da bezbedno žive i da prehranjuju svoje porodice, odnosno ponudila je sve ono što je izbeglima i raseljenima bilo preko potrebno. Iako je Nemačka imala značajan priliv stanovnika sa Balkana, prema statističkim podacima, njoj je bilo potrebno još oko pola miliona izbeglica da bi održala ekonomiju. Isto tako, priliv stranog stanovništva imao bi uticaj i na promene u unutrašnjoj politici zemlje.
Prvobitno, Nemci su bili prijateljski nastrojeni prema migrantskoj politici svoje zemlje stim što su postojale izvesne razlike između Istoka i Zapada. Čak dve trćine Nemaca je smatralo da je priliv migranata pozitivan za razvoj zemlje, a prema statističkim podacima 67 % mladih su vest o dolasku migranata dočekali sa euforijom smatrajući da je mešanje sa drugim kulturama pozitivno iskustvo. Čak i prvi talas Migranata 2015. godine Nemci dobro podnose i zadržavaju pozitivno mišljenje o naseljavanju Nemačke. Migrantska politika ni danas nije mnogo drugačija, ali euforija je vidno opala.
Prilikom dolaska migranata iz Sirije, Libije, Iraka i drugih ratom pogođenih zemalja, ali i ekonomskih migranata iz drugih zemalja, dolazi do sudara različitih kultura, mentaliteta, navika i iskustva. Potrebno je obostrano prilagođavanje i prihvatanje različitosti. Integracija je utoliko teža što postoji čitav niz pravnih postupaka koji se sprovode prilikom prihvatanja migranata. Dodatni problemi se javljaju prilikom ilegalnih pokušaja ulazaka na nemačku teritoriju, što svakako ne izaziva poverenje Nemaca.
Imajući u vidu da je ukupan broj Migranata, koji se uputio ka Evropi daleko veći od pola miliona, sasvim je logično da svi koji zatraže azil u ovoj zemlji, isti ne mogu dobiti. U nemogućnosti da dopru do Nemačke, migranti se okreću ka drugim zemljama, koje im nude povlastice ili makar široko tržište rada. Migrante zato privlače zemlje severne Evrope, ali Francuska i Velika Britanija, dok je interesovanje za balkanske zemlje neuporedivo manje.
Foto: Tanjug
Leave a Reply