MIGRANTSKA KRIZA – Deca migranti u Srbiji MIGRANTSKA KRIZA – Deca migranti u Srbiji
Najosetljivija i najugroženija grupa migranata koji dospevaju u Republiku Srbiju su deca migranti. Građanski ratovi, nemiri, oružani sukobi, posebno u Siriji, Iraku i drugim... MIGRANTSKA KRIZA – Deca migranti u Srbiji

Najosetljivija i najugroženija grupa migranata koji dospevaju u Republiku Srbiju su deca migranti. Građanski ratovi, nemiri, oružani sukobi, posebno u Siriji, Iraku i drugim ratom pogođenim zemljama izazvali su pojavu migracija celih porodica, ali i nužno ili čak nasilno razdvajanje dece od jednog ili oba roditelja, staratelja ili članova porodice. Deca se uz pratnju ili bez nje, suočavaju sa ratom, stradanjima, nasiljem, oskudicom, umorom, bolom… Umorni i izmučeni stižu i do granica naše zemlje. Bez adekvatnog prijema i daljeg postupka zbrinjavanja, pružanja pravne i drugih vidova podrške i pomoći, ova deca nisu u stanju da se snađu ili zaštite.

Broj maloletne dece koja dođu u Srbiju je zaista velik, ali naša zemlja nije usamljeni primer u Evropi. Prema podacima UNIHCR-a iz 2019. godine od ukupno 79,5 miliona raseljenih lica čak 34 miliona čine deca. U Srbiji se nalazi čak 220 nepraćenih mališana, najviše iz Avganistana, Irana, Iraka i Sirije. Samo po godinama starosti spadaju u grupu dece, dok prema svim nedaćama koje su ih zadesile, sazreli su pre vremena…

Posledice migracije, separacije su brojne i nesagledive za psiho-fizički razvoj deteta. O tome govore u prilog studije i izveštaji psihologa koji sa ovom decom rade u prihvatnim centrima, centrima za azil, hraniteljskim porodicama. Najčešće se kao posledica javljaju nekontrolisan strah, osećaj duboke tuge i nepripadanja. Neretko se javljaju problemi sa kontrolom emocija, poremećajima sna, ishrane… U najtežim slučajevima, dete koje je pod pritiskom postane sklono samopovređivanju i ima suicidne namere… Upravo zato, psiholozi tvrde da deci migrantima pored pravne i socijalne podrške treba i lepa reč, uteha, a ne ispitivački pogledi, psovke, nasilje kojima su tokom puta bili izloženi.

U Republici Srbiji se poštuju evropski pravni okviri koji se odnose na zaštitu i pomoć deci izbeglicama. Prema Konvenciji o pravima deteta podrazumeva se tretitanje dece koje odriče bilo kakav oblik diskriminacije, a podrazumeva zaštitu od bilo kakvog vida zlostavljanja, maltretiranja, zloupotrebe, eksploatacije… Službe i ustanove kojima je dodeljena briga o deci migrantima, na republičkom i lokalnom nivou, dužne su da detetu migrantu, bez obzira na pol, status, socijalni položaj, pruže uslugu koja je u naboljem interesu deteta. Pritom, poštuju se međunarodni standardi poštovanja ličnosti deteta, sigurnosti, zdravstvene nege, broja i vrste osoblja koje radi sa decom… Detetu se pristupa individualno, pojedinačno se ispituje identitet deteta, starost, osetljivost deteta i njegove potrebe, kako bi se sprečila mogućnost trgovine ljudima i zloupotrebe dece.

Situacija je znatno komplikovanija ukoliko dete u zemlju ulazi samo, bez pratnje roditelja, staratelja, srodnika… Dolazi do poteškoća prilikom utvrđivanja identiteta deteta i njegove starosne dobi. Iako se mišljenje maloletnog lica koje je sposobno o sebi da brine, dužno poštuje, izdrađuje se program njegovog zbrinjavanja i daljeg postupanja. Detetu se na prvom mestu obezbeđuje prevodilac, pravna podrška, smeštaj, odnosno staratelj ili hraniteljska porodica koja dalje dobija status pravnog zastupnika. Dete ima pravo na obrazovanje, zdravstvenu negu i zaštitu ali i različite vidove podrške i pomoći predviđene Zakonom o azilu.

Maloletna lica koja ne poznaju jezik, pravila ponašanja i kulturu naroda u čiju su zemlju ušla često postaju žrtve i to različitih vidova zlostavljanja, trgovine ljudima, krijumčarenja ljudima… Novac koji porodice ili sama deca nose sa sobom najčešće nisu dovoljni da bi se opstalo, pa tako deca neretko postaju deo maloletničke prostitucije, ili drugih vidova ekploatacije. Pravna rešenja i zakoni često nisu u mogućnosti da ih u svakom momentu zaštite od svih nedaća i problema u kojima se mogu naći, ali humanost, saosećajnost i prijateljski pružena ruka svakako uvek dobro dođu da pomognu i uteše.

PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar