Od septembra 2017. godine migrantima je omogućeno školovanje u srpskim osnovnim i srednjim školama. Prema podacima kojima raspolaže Komesarijat za izbeglice i migracije, ovo pravo je do sada iskoristilo oko 1000 mališana smeštenih u prihvatnim centrima i centrima za azil širom Srbije. Tokom školske 2019/2020. godine 180 migrantskih đaka je sedelo u školskim klupama u osnovnoj školi, dok je 25 koristilo usluge vrtića. Prema rečima Gorana Ćirića iz Komesarijata, u početku nastave javljale su se blage primedbe nastavnika, jer je rad sa decom koja ne poznaju jezik iziskivao dodatnu pažnju i prilagođavanje. Ipak, ove poteškoće su se vremenom prevazišle, nastavnici su prošli obuke, škole dobile dodatnu opremu koja olakšava nastavni proces, a deca su uložila napor u savladavanju jezičkih barijera i gradiva. Posebnu motivaciju da uče, kako nastavnici i učitelji ističu, deci migrantima je predstavljala želja za komunikacijom, igrom i druženjem sa vršnjacima.
Vreme zadržavanja migranata u Srbiji varira. Najkraće se zadržavaju samci, dok se višečlane porodice, iz razumljivih razloga, sporije kreću. Njihova zadržavanja u Srbiji traju od nekoliko dana do nekoliko meseci, ređe i nekoliko godina. Deci i mladima, kada je reč o obrazovanju, ovo vreme je dragoceno, pa porodice odlučuju da upišu decu u srpske škole. (Zanimljivo je da, prema statističkim podacima, godišnje školu upiše više migrantskih dečaka nego devojčica). Veliku podršku pri školovanju, pritom, ova deca dobijaju od strane nevladinih organizacija koje podstiču inkluziju i jednakost. Podsetimo, deca migranti nemaju mogućnost u svim evropskim zemljama da se priključe redovnim tokovima obrazovanja.
Nastavnici, učitelji, vaspitači, koji su uključeni u nastavno-vaspitni proces sa decom migrantima i izbeglicama, nakon tri godine uspešnog rada ističu da su napredak i dobri rezultati i više nego vidljivi. Kako navode, deca su uredna, pedantna i disciplinovana i rado ispunjavaju svoje obaveze. Među ovom decom ima i veoma talentovanih mališana koji ostvaruju zavidne rezultate. Nakon prvobitne faze prilagođavanja, nastupa faza kada deca migranti srpsku školu počnu da doživljavaju kao svoju, a srpsku decu kao svoje drugare. Psiholozi navode da je to od izuzetnog značaja za dete koje je bilo izloženo migraciji, njenim uzrocima i posledicama. Srpska deca, sa druge strane, takođe vrlo lepo prihvataju pridošle drugare. U početku su ispitivački nastrojeni, dok nakon faze radoznalosti nastupa zajedničko učenje i druženje. Izvršna direktorka organizacije „Indigo“, Tamara Simonović istakla je da je srpskoj deci školovanje sa decom izbeglicama korisno, jer imaju mogućnost da upoznaju vršnjake iz drugih zemalja.
U susretu vršnjaka iz različitih krajeva sveta, rađaju se nove ideje i zajedno se formira mišljenje, stavovi, mašta o budućnosti. Deca uočavaju razlike, ali ih ne osuđuju i ne diskriminišu. Oni iz svega što je drugačije uče i usvajaju ono što smatraju lepim i korisnim. Uz saradnju sa nastavnim kadrom srpska deca zajedno sa migrantskom odrastaju, uče i igraju se. Pred svakodnevnim izazovima u školskoj klupi oni su jednaki, bodre se i sarađuju.
Prethodna školska godina je sa sobom donela i nova prilagođavanja. Pandemija korona virusa zatvorila je srpske škole 17. marta kada se prešlo na elektronski sistem nastave. I pored toga, kontakt među decom je održan a ove jeseni ponovo su seli u školske klupe.
PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
Leave a Reply