Bara “Trskovača” – očuvano, prirodnio bogatstvo rumske opštine
Odavno je poznato da „svi putevi vode kroz Rumu“. Ako se nekad zaputite nekim od tih puteva, onaj prema Šapcu će vas podsetiti da skrenete u selo Platičevo, jedno od sela Opštine Ruma i posetite jedno od tri važna područja Srema. Pored nadaleko poznatih i površinom dosta značajnijih “Obedeske... Read more
Црква у Бикић Долу
„Откад су се Русини доселили у Бикић До, посебну љубав изражавали су према цркви. На почеку је постојала само звонара на имању Васиља Бурчака. Црква је изграђена и освештана 28. августа 1904. године у част Успенија Пресвете Богородице, откад се слави сеоска слава – кирбај у том месту.“ Цркву... Read more
Церква у Бикич Долу
„Одкеди ше Руснаци приселєли до Бикич Долу, окремну любов указовали ґу церкви. Спочатку була лєм дзвонїца на маєтку Василя Бурчака. Церква справена и пошвецена 28. авґуста 1904. року на чесц Успения Пресвятей Богородици, одкеди ше трима Кирбай у тим месце.“ Церкву будовал майстор Леонард зоз Шиду, а медзи народом... Read more
Ирина Колєсар
Да пожила Ирина Колєсар (Колєсарова) би 22. новембра 2020. наполнєла  95 роки. Судьба єй одредзела кратши животни вик. Цихо и достоїнствено, так яка була цали живот, нєстала зоз наших животох початком септембра 2002. Похована є на заґребацким теметове Мироґой. Младшим ґенерацийом мено Ирени Колєсаровей нє значи вельо, або им... Read more
Презвиска сримских Руснацох другей миграциї
(Спрам матичних кнїжкох народзених, винчаних и умартих грекокатолїцких парохийох у Сриму и Сримскей Митровици) Руснаци другей миґрациї приходза до Сриму и Сримскей Митровици од 1848. до 1880. рок и то зоз Рускей Маковици зоз Шаришского комитату. Руснаци хтори ше теди приселєли по походзеню були зоз Бардейовского срезу, зоз шлїдуюцих... Read more
Презимена сремских Русина друге миграције
(Према матичним књигама рођених, венчаних и умрлих гркокатоличких парохија у Срему и Сремској Митровици) Русини друге миграције долазе у Срем и Сремску Митровицу у периоду од 1848. До 1880 и то из Русинске Маковице у Шаришкој жупанији. Русини досељени тада  били су пореклом из бардејовског среза, односно насеља :... Read more
РУСИНСКА КУХИЊА
Русини имају специфичну и препознатљиву кухињу коју карактеришу слатко –слане комбинације. Кухињу Русина одликују лепа и једноставна јела, као својеврсна комбинација поврћа и теста, с тим што су шунка , домаће кобасице, и „сирец“-специјалитет од млека и јаја, незаобилазни део мрсне трпезе. Као и сви Војвођани и Русини су... Read more
РУСКА КУХНЯ-РУСКИ ЄДЛА
Руснаци маю специфични и препознатлїви єдла хтори характеристични по слатко- сланих  комбинацийох. Традицийни  руски єдла  смачни  и єдноставни, мишанїна  су  желєняви и цеста, а шунка, „ домашнї колбаси“  и   „сирец“-  руски специялитет од вайцох и млєка, обовязна часц  шветочного, нєпосного, обеду. Як и шицки Войводянє и Руснаци  з часом... Read more
МАЈСКО ДРВО
Постоји један обичај, рушење мајског дрвета, који од прве половине 19. века чувају само Русини у Бикић Долу. Поред Кирбаја (сеоске славе), највећа прослава је управо овај обичај. Бикићански Русини су по овом јединствени. 30. априла у смирај дана,  сади се мајско дрво које осване за први мај, зато... Read more
ПАНОНСКИ РУСИНИ
Руснаци, Рутени, Малоруси, панонски или војвођански Русини, све су то називи за народ богате традиције, источно-словенског порекла.На територији Панонске низије и простору данашње Војводине и Србије живе преко 260 година. 17.јануар 1751. године, остаје забележен као посебан дан у русинској историји. Франц Јозеф Дерегл, краљевски намесник царице Марије Терезије,... Read more
Skip to toolbar