FOTOGRAFIJE GOVORE: Najlepši je svadbeni Srem FOTOGRAFIJE GOVORE: Najlepši je svadbeni Srem
Sremačke svadbe nekada su se razlikovale od onih u centralnoj Srbiji. U Vojvodini, pa tako i u Sremu običaji su se mešali sa austrougarskim,... FOTOGRAFIJE GOVORE: Najlepši je svadbeni Srem

Sremačke svadbe nekada su se razlikovale od onih u centralnoj Srbiji. U Vojvodini, pa tako i u Sremu običaji su se mešali sa austrougarskim, tako da su običaji bili nešto drugačiji. Uglavnom, sve se radilo natenane, polako, bećarski uz tamburaše i dobro fruškogorsko vino, koga je uvek bilo na pretek. Stariji Sremci, sećaju se vremena kada se jedva čekalo da neko pravi svadbu, jer tada bi svi pritekli u pomoć i tada se tačno znalo ko i šta radi. U sećanju na nekadašnje vreme, naša sagovornica Soka Markovinović kaže da se seća priča svoga oca Marka koji je rodjen 1894. godine, da su očevi birali mladu za svog sina. Naravno sve počinje sa prosidbom, u koju se išlo nenajavljen, ali samo četvrtkom, subotom i nedeljom, dok su se ostali dani smatrali nepovoljnim. U prosidbu je obično išao mladoženjen otac. Ako mlada i mladini roditelji pristanu, mladoženjin otac darivao je mladu jabukom ili manjom svotom novca, simbolično u znak da je sada „zauzeta“.

Fotografija iz privatne arhive


Soka se priseća i priča da su mlade dolazile i iz drugih sela. Često se dešavalo da se dve porodice nisu znale, a imale su mlade momke i devojke. Tu su na scenu stupale provodadžije, koje su spajale porodice i završavale posao oko prosidbe. Provodadžije su morale biti sposobne osobe, jer primera radi, ako je mladina porodica bila imućna, provodadžija je morao biti izuzetno vešt, a često i preuveličavati sposobnosti i karakteristike odabranog mladoženje. Provodadžija je uvek bio nagrađivan od strane obadve porodice, ako je prosidba bila uspešna.Ukoliko provodadžija uradi posao kako treba, ugovarao se odlazak mladinih rditelja na gledanje kuće, kako bi se uverili gde šalju svoje dete. U gledanje kuće išlo se fijakerom I najboljim konjima. Ukoliko roditeljima nije odgovarala nova sredina za ćerku, govorili bi “Nisu spram nas”, i odlazili bez zadržavanja i posluženja.

Ukoliko bi sve bilo kako treba, ostajali bi do kasno uveče na posluženju.Posle toga odlazilo bi se kod budućih prijatelja na jabuku i prstenovanje, a u goste su odlazili mladoženjinji roditelji I bliža rodbina. Na jabuku ili prstenovanje Išlo se uvek subotom ili nedeljom na ručak ili večeru. Na dar se pored jabuke donosila i „prstenska“ pogača, darovi za mladu, kolači, pečeno prase i listići. Pri jabuci se i vršilo prstenovanje, koje je sveštenik obavljao u okviru mladinog doma.Ono što je bilo veoma važno je da izmedju jabukemi prstena I svadbe mora da prodje najmanje tri nedelje. Ono što je zanimljivo, da ovde nije kraj dogovorima. Prijatelji su morali da se sastanu još jednom pre svadbe da se dogovore koliko će ko da doprinese svadbi, koliko će ko gostiju da pozove, a tada se najčešće dogovaralo i oko miraza.

Fotografija iz privatnog arhiva


Soka Markovinović koja je rodjena 1933-će godine, kaže da su se svadbe tada organizovale subotom ili nedeljom, obično u jesen ili zimu kada su svi jesenji radovi završeni i kada domaćini imaju novca od prodatih useva. Svako je zvao svoje goste na svadbu,a poštovala se i hijerarhija. Kum, stari svat, vojvoda, dever, kao i najbliža rodbina u svadbu su pozivani gostinjski. Pozivali su se sa kolačem, jabukom i čuturom sa vinom, a kao pozivači su išli mladoženjeni roditelji. Drugi način bio je svatovski, a tako su se pozivali dalji rođaci i prijatelji. Njih su u svadbu pozivali obično mladoženjin brat sa prijateljem. Pozivači su nosili belo platno vezano oko struka i preko ramena, kao i čuturu ukrašenu ruzmarinom. Veoma je značajno da se kum bira iz starog porodičnog kumstva,a na svadbu se pozivao tri puta. Na svadbu je donosio “kravalj” sa poklonima, kolačima i pečenjem, a neizostavne su bile i dve ukrašene sveće. Kum je od maldoženjine majke dobijao na poklon štof za odelo i košulju, a njegova supruga materijal za haljinu.


Posebno značajno mesto u nekadašnjoj svadbi imao je Vojvoda, koji je bio zadužen da zabavlja gostei upravlja svadbenim veseljem. Vojvoda je uz sebe imao i metlu, kojom je čistio put pred mladencima, kako bi oterao mnoge uroke, dok bi posle venčanja nosio barjak i išao na čelu povorke.
Posebno zanimljivo bilo je devojačko i momačko veče, koje je održavano veče pred svadbu.. Na kraju večeri jedan od mladoženjenih drugova odlazio je kod mlade u kuću noseći joj venčanicu, hranu i piće za sutrašnji ručak. Obično je ostajao na noćenju u mladinoj kući, a sutradan bi dočekivao mladoženju i svatove. Na dan svadbe kada se gosti okupe, kum je davap znak da se kreće po mladu. Po mladu se išlo fijakerima ili sankama ako je zima. Postojao je običaj da se mlada kupa pre no što svatovi stignu po nju, a u vodu se dodavalo aromatično bilje, dukati i orasi kako bi bila plodna. Ta voda se posle prosipala pod neku rodnu voćku. Svatove je čekala u venčanici i bosa, a dever bi joj donosio obuću, cveće i venac.

Venčanje; Fotografija iz privatnog arhiva

Nakon kupovine mlade pred njenom sobom, a posle dužeg cenkanja (zbog izuzetno visokog iznosa) dever bi dobijao pristup mladi i predavao joj darove koje je doneo. Kada se mlada isprosi kretalo se na venčanje. Nevestu su pratili njen brat i dever, dok je mladoženja išao između kuma i starog svata. Sve njih je prattio vojvoda. Ono što je veoma zanimljivo je I da se mlada uvek trudila da prva stane pred oltar, da prva „očepi“ mladoženju ili izađe iz crkve prva kako bi u budućem zajedničkom životu imala prednost. Zatim se odlazilo kod mlade u kuću. Morao se preskakti Dunav, korito sa vodom. Reduše su kontrolisale preskanje preko Dunava i uzimale novac koji je ubačen u koristo. Posebno je važan na dan svadbe dolazak mlade u kuću. U mladoženjinoj kući svekrva dočekuje mladence sa belim raširenim platnom od fijakera do praga kuće.. Svekrva bi posipala mladu raznim zrnevljem, dok je svekar posipao dukate po platnu, koje su mladenci kupili. Verovalo se da ko skupi više dukata – biće vredniji u kući. Nakon uvođenja mlade u kuću nastavljalo bi se sa večerom, a mladenci bi jeli odvojenu hranu koju je mlada donela iz svoje kuće.

“Dunav” – svadbeni običaj u Sremu; Fotografija iz privatnog arhiva

Postoje još dva običaja koja su vezana za svadbeni dan, a to su prikazivanje darova i ples sa mladom. Darove prikazuje vojvoda, a sve uz šalu i pesmu. Oko ponoći održavao se tradicionalni ples sa mladom koji je označavao skori odlazak mladenaca sa veselja. Gosti bi plesali sa mladom, a zauzvrat bi joj poklanjali novac.Ono što je važno je da je mlada uvek prvo plesala sa mladoženjom, a zatim sa kumom. Krajem plesa kum naređuje svadbeno kolo iz koga se mladenci po običaju izvlače i odlaze u svoju sobu. Kum ili dever tom prilikom razbija čašu za njima. U Sremu je bio običaj da kum dolazi poslednji sa svadbe. Pratila bi ga muzika do njegove kuće gde se ispred kapije ložila vatra. Što se mladenaca tiče, budila ih je svekrva. Drugog dana pravila se deverska večera, kada je mlada mogla bliže da upozna muževljevu rodbinu, čime bi se svadbeno veselje završavalo, a mldenci nastavili svoj bračni život.

PROJEKAT „FOTOGRAFIJE GOVORE“  JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar