РУСКА КУХНЯ-РУСКИ ЄДЛА

Руснаци маю специфични и препознатлїви єдла хтори характеристични по слатко- сланих  комбинацийох.

Традицийни  руски єдла  смачни  и єдноставни, мишанїна  су  желєняви и цеста, а шунка, „ домашнї колбаси“  и   „сирец“-  руски специялитет од вайцох и млєка, обовязна часц  шветочного, нєпосного, обеду.

Як и шицки Войводянє и Руснаци  з часом постали прави ґурманє.

Зоз приходом до войводянских крайох и преходом часу, прилапени єдловнїк шицких жительох Войводини. Так нєшкайша руска кухня представя фузию кулинарских схопносцох и звикнуцох  шицких нацийох у Войводини.

Як цо  зоз шицкима жию у злоги,  Руснаци  и у костираню превжали смаки и пахи серпскей, мадярскей, словацкей кухнї…

Медзитим и попри  очивисних ґастрономских  уплївох зоз сушедового двора, велї традицийни   руски єдла  и дзень нєшка на  столє руских обисцох.

Ґоргелї-колач зоз кукуричней муки и бундави, череґи-колач  зоз вайцох муки и загнєцени зоз дакус палєнки, кромплянїки,  лєм часц  традицийних єдлох  рускех кухнї.Капущанїки загнєцени зоз муку и квашну капусту-посне єдло котре  ше обовязно рихта пред вечеру на  Вилїю кед обовязна и потька у тепши зоз ризкашу и бобальки з маком.

Од руских єдлох ту и белюши-лепинїки зоз сланим сиром премасцени зоз маслом, колачи « на грубо» зоз маком, вишнями, слатким сиром, яблуками або орехами.

За  Вельку ноц у кошарки каждей Рускинї порихтани уж споминани сирец и  обрядни хлєб-паска, шунка, маселко, барена колбаса и офарбени  вайца.

КАПУСНА МАЧАНКА

До шерпенї улєме олєю и кед ше зогреє додаме 5-6 ложки муки.Попражиме дакус муку и залєме ю зоз росолю до котрого зме положели дакус води. Кед почнє врец, доложиме   уж обарени печарки и охабиме  же би ище дакус варло. Спрам смаку мож доложиц кущик солї.

Тота славна  капусна мачанка ше прави раз рочнє. Руснаци тот єдло принєсли зоз старого краю, а рихта ше ище єдино у Бикич Долу у Сриме.

КАПУЩАНЇКИ И КРОМПЛЯНЇКИ

Загнєсц цесто на пол литри води зоз квасом и ложичку цукру. Муки треба тельо же би  цесто було густе, добре го витрепеме,  охабиме го на цеплим месце.Кед цесто нарошнє, висипеме го на деску  котру зме помучели.Подзелїме го на даскельо менши цесточка.Кажде цесточко розогнац зоз розвалку и на кажде положиц попражену квашну капусту або пире од кромпльох помишани зоз олєйом. Кажде цесточко зложиц и конци добре полїпице до лабдочки и охабиц да дакус постої. Осторожно розогнац  лабдочки на цо ценше и пражиц на обидва боки як палачнки. Складац до шерпенї єдно на друге и по смаку их премасциц зоз олєйом и попражену цибульку.

СИРЕЦ

Положиме литру млєка да ше вари до млєка положиц  дакус солї и цукру.Количество овиши чи ше жада  вецей слани чи слатки сирец. Кед млєко почнє врец додац 10 розтрепани вайци и нєпревино мишац млєко док ше нє почню правиц грудки сира.Грудки виняц на мокру лєнову хлєбовку, сциснуц цо моцнєйшє да ше достанє лабдочка и охабише же би ше сирец сцадзел.

УПЕЧЕНА ПОТЬКА НА РИЗКАШИ

Посолїц перше потьку а после того порихтац потребни намирнїци.Очисциц два главки цибулї, вимиц 300 ґрами ризкаши до котрей можеце доложиц 200 ґрами гращку и два штреднї мархви. До помишаней ризкаши и желєняви положце сухи присмачки и дакус солї.Шицко положиц на зоз олєйом помасцену тепшу ( дювеч), посипац  зоз децилитру олєю и додац води  да закриє ризкашу.На тото ше положи цала потька а мож ю порезац и на фалати. Пече ше у рерни коло годзину. Кед треба долївац покус води.

БОБАЛЬКИ

Цесто ше загнєце исто як и за капущанїки.Кед нарошнє, висипеме го на деску,  котру зме добре помучели, розогнаме  го и режеме на пантлїки , потим режеме на менши фалатки, кладземе на тепшу же би кус одстали и печеме. Упечени бобальки умиєме у води, фришко их одцадзиме и прелєєме зоз цеплу воду у котрей зме преварели  цукер и мед и на концу посипеме зоз  зомлєтим маком. Кед упию  тоту воду, можу ше  єсц.

БЕЛЮШИ

Загнєсц цесто як за хлєб. Кед цесто скишнє направиц лабдочки и розогнац их як лепинїки на палєц грубо и петнац центи ширини. Док то цесто одпочива направиц фил од пол кили  дробного ( швапского) сира, двой вайцох и солї. Зоз филом намасциц лепинїки и печиц у мурованим пецу.Печени лепинїки  можу ше премасциц зоз шметанку або каймаком и ознова врациц до пеца же би ше дакус запекли.

ҐОРГЕЛЇ

Од кили кукуричней муки, велькей ложки масци, дакус сладкей шметанки, дакус солї, цукру и цо вецей натартей бундави загнєсц цесто котре тельо тварде же би ше нє роспадовало кед ше од нього формую поґачики ( вельки як яблуко). Поґачики ше кладу до добре намасценей тепши и печу ше досц длуго и на моцним огню.

ЧЕРЕҐИ (геровци)

За єдну порицию ( єден танєр) требаю два жовчки и єдно цале вайцо. То ше  добре витрепе, дода ше на верх ножа солї , єдну ложку цукру и добре змишац. До того додац ложку  палєнки  або руму, два лошки шметанки и муки тельо же би ше загнєтло штреднє тварде цесто. Цесто зоз розвалку розогнац и порезац на фалатки 10Х15 цм.Кед ше цесто розганя нє шме ше вельо  посиповац зоз муку. Кажди  фалат  трираз порезац по длужини ( алє нє по конєц ).Угли зацагнуц спод розрезани часци цеста. Так поскладани фалати пражиц на досц масци и кед су упражени посипу ше зоз мелким цукром. Тот колач послужовани на свадзбох и внєдзелю после полудзенку.

Владимир Балащак

Превела на русински Јелена Перковић

*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*