Русини у Бикићу Русини у Бикићу
Русини су се из североисточних области Угарске (данас територија источне Словачке) на територију овдашњег манастира Привина Глава почели досељавати у Бикић До негде пре... Русини у Бикићу

Русини су се из североисточних области Угарске (данас територија источне Словачке) на територију овдашњег манастира Привина Глава почели досељавати у Бикић До негде пре револуције 1848. године. Бикић До је најмлађе насеље у општини Шид, а налази се североисточно од Шида, на шестом километру магистралног пута Шид – Илок, који пролази кроз Бикић До. То село је смештено на јужној страни Фрушке горе. „Раније је село спомињано заједно са суседним селом Привина Глава, а од 1978. године као самостално насеље, што је објављено у «Службеном листу Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине», број 21, из 1978. године.“

Село се у почетку налазило у брдима, како причају најстарији Бикићани, а затим, када је прављен пут, почињу да се праве куће поред самог пута, прво са једне, а касније и са друге стране пута. Село је саграђено на југозападним падинама Фрушке горе. Кроз село протиче поток Шидина, који се изливао, па се са друге стране Шидине нису могле градити куће. У прошлости се посебно помиње село До као Вуков До, а посебно Бикић. У изворима се може наћи да је Бикић смештен између Сота и Веке. Мађарски назив Бикића је било Бикеш (Bikesz). Русини су се у Бикић До, како је записао учитељ Михајло Ковач у Споменици основне школе у Бикић Долу, почели насељавати из Шаришке жупаније, из околине Бардејова и Прешова, а то су у првом реду биле породице Хнатко, Бобаљ и Лазор. Те породице дошле су у брда око садашњег Бикић Дола и тамо направиле земунице у којима су живеле. Будући да је народ био марљив, ускоро након досељења почео је да зида куће. На месту где су данас куће биле су мочваре у којима су расле врбе, па су се те врбе морале искрчити како би се могло градити. „Од првих досељеника спомињу се Васиљ Брчак, Јанко Кунц, Микола Гоч и Васиљ Фигнар. Места из којих су се Русини досељавали у Бикић Дол су: Љуцина, Луков, Богљарка, Кружљов, Криве, Венеција, Лавов, Сариков и Крижи“4 (места у данашњој Републици Словачкој).

Народ који се населио на ту територију, из старого краја је донео и љубав према вери и цркви, али и језик, јер су сами за себе говорили да причају „по хорњачки“. Међутим, тај говор није сачуван у писаним изворима и данас је готово изгубљен, али постоје неке речи за које стари Бикићани знају да су то „хорњачке“ речи. Уместо „хорњачког“ говора, млађа поколења су од Русина у Шиду, насељених ту на почетку 19. века, примила русински језик, који је кодификован 1923. године као књижевни, па се данас у том селу говори русински. Учитељ Михајло Ковач пише да су Русини који су се ту доселили гркокатолици, као и да су тој вери остали привржени до данас.

Русини који су се доселили у Бикић До живели су испочетка на манастирском имању. Радили су као слуге и надничари јер су били сиромашни, а касније, када су зарадили више новца, почели су да праве своје куће, набијаче, покривене трском, а затим су куповали и своју стоку и своју земљу. Село је почело убрзано да се развија од 1889. године, када је изграђен већ поменути пут Шид – Илок. Бикић До је временом добио свој данашњи назив, али је дуго вођен под именом Привина Глава. Од 1958. године Бикић До је имао своју Месну канцеларију, а први уписан у матичну књигу рођених у Бикић Долу био је Јаким Лазор, рођен 1958. године.

У књизи Николе Затезала Занатство, трговина и угоститељство у општини Шид пише да је на почетку ХХ века на подручју села некад радила воденица, која се налазила на потоку Шидина. Воденица је била у својини манастира Привина Глава, а у њој су се оспособљавали шегрти како би знали да раде у воденицама и млели пшеницу и кукуруз. Позната је била и чарда која је у Бикић Долу радила до Другог светског рата.

У садашње време културне манифестације у Бикић Долу су: традиционални Русински бал, који се одржава за Дан жена – 8. марта и манифестација рушења мајског дрвета „Пришли нам Русадља“ («Дошли су нам Духови»). У Бикић Долу је од 2008. године обновљен рад Друштва за русински језик, књижевност и културу: основана је и Секција Друштва, чији је председник Зденко Лазор.

Зденко Лазор

*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar