Кирил Сидор, рођен 16. септембра 1920. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Привиној Глави, грађанску школу у Шиду, средњу пољопривредну у...

Кирил Сидор, рођен 16. септембра 1920. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Привиној Глави, грађанску школу у Шиду, средњу пољопривредну у Крижевцима, а дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну 1950. године. У току рада за четири године завршио је специјализацију у Кембриџу, где је спремио и докторску дисертацију коју је одбранио у Новом Саду 1963. године. По заврешту студија радио је као ентомолог у Заводу за виноградарство и воћарство у Сремским Карловцима. Од 1957. године био је научни сарадник у Пастеровом заводу у Новом Саду, као и редовни професор Природно-математичког факултета – смер Биологија, где је предавао предмет Вирусологија. Кирил Сидор, професор и доктор – био је научник чија су истраживања позната у земљама бивше Југославије, код нас и у свету. Основна област његових истраживања било је изучавање вироза инсеката и њихов утицај на животну средину. Познавање језика и честа путовања на светске конгресе дали су преко 120 научних радова у више иностраних часописа. За дугогодишње успешно истраживање, као и рад на подручју науке др Кирил Сидор је добио већи број захвалница, похвала, повеља, Орден рада са сребрним венцем, златне плакете – организације „Србијашуме“ и Завода за заштиту природе Србије. Др Кирил Сидор је умро 9. децeмбра 2008. године у Новом Саду, где је и сахрањен.

Мирон Лазор, рођен 1929. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Привиној Глави, реалну гимназију у Вуковару, средњу пољопривредну школу у Врбасу, Пољопривредни факултет, смер Виноградарство и воћарство у Загребу 1973. године. Др Мирон Лазор је радио као пољопривредни техничар од 1947. до 1951. године, и то у Јаши Томићу, у Београду у Министарству пољопривреде, у Чачку, у Вилову. Као инжењер агрономије, био је и технички директор Комбината „Серво Михаљ“ у Зрењанину; виши научни саветник Југословенског института за прехрамбену индустрију – Завод за сточну исхарну Нови Сад. Др Мирон Лазор је био признат као научник у области технологије сточне исхране. Самостално и у коауторству објавио је 52 научна рада о испитивању вредности и квалитета сточне хране, а радови су му публиковани у разним часописима на српском, немачком и енглеском језику.

Емил Хнатко, рођен 1941. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Бикич Долу и Шиду, а средњу електротехничку у Београду. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 1966. године, Одсек конструкторско машинство, група Мотори. Емил Хнатко је магистрирао 1973. године на Факултету машинства и бродоградње у Загребу. Докторску дисертацију је одбранио 1982. године на Машинском факултету у Крагујевцу. После средње школе годину дана је радио у Конструкционом бироу Багерско-бродоградитељског предузећа у Београду и једну годину као шеф производње у Ремонту. Од 1968. године прелази у Загреб, где до 1979. године ради на Техничкој војној академији на Катедри за моторе и возила у звању асистента, а од 1976. године и у звању предавача. Од 1979. до 1987. године ради на Вишој ваздухопловној школи Универзитета у Загребу. Године 1989. постаје прво ванредни, а од 1993. и редовни професор на Машинском факултету у Славонском Броду. Специјализовао се из области мотора у Институту фирме „Porche“ у Штутгарту и у институту VKMT Техничког факултета у Минхену. Професор Емил Хнатко је написао 17 публикација о настави, од чега су 4 универзитетска уџбеника, као и многе радове који су му објављени у зборницима са интернационалних конгреса. Проф. др Емил Хнатко је 2004. године изабран за члана Академије техничких наука Републике Хрватске.

Стеван Бобаљ, рођен 1948. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Бикић Долу и Соту, а гимназију у Шиду. Уписује се на Филозофски факултет, Одељење за историју у Београду и као апсолвент држи предавања из историје и марксизма у Шиду у средњој школи. Одсек за новинарство завршава 1991. године у Загребу на Факултету политичких наука. Као новинар Радио Шида почиње да ради 1979. године, а касније у Српској редакцији као уредник информативног програма. У свом месту и граду Шиду је био познат као друштвено-политички радник. На његову иницијативу основан је фудбалски клуб ОФК „Бикић“, чији је председник био управо Стеван Бобаль звани Диша. Стеван Бобаљ је умро 2002. године, а као успомену на његово залагање и на допринос да се о Бикић Долу говори са поштовањем, Спортски центар од 2003. године носи његово име. Стеван Бобаљ ће увек остати један од Бикићана чије име сви који су га познавали и данас изговарају са великим поштовањем.

Зденко Лазор

*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar